Budućnost IT-a: da li je predvidiva?

Posted: april 1, 2012 in Tehnologija
Oznake:,

Evo šta je glavni inženjer britanske Pošte, ser Vilijam Pris, rekao 1878: „Amerikanci imaju potrebu za telefonima, ali mi ne. Imamo pregršt dečaka kurira”.
Ili šef velikog proizvođača kompjutera 1977: „Nema razloga da bilo ko poseduje kompjuter u svom domu”.

A šta kažete na ovo, od jednog analitičara 2001. o Appleovim planovima da otvori lanac maloprodajnih radnji: „Dajem im dve godine pre nego što ugase svetlo na veoma bolnoj i skupoj grešci”.

Ovaj poslednji citat je članak iz arhive Business Weeka koji se poslednjih nekoliko dana vrti po netu. Autor je analizirao planove Stiva Džobsa i zaključio da su nerazumni. A njegova kolumna je puna rečenica koje, deceniju kasnije, deluju čudno.

Evo reči bivšeg direktora finansija u Appleu, Džozefa Gracijana: „Appleov problem je što i dalje veruje da je način da napredujete taj da služite kavijar u svetu koji je, izgleda, sasvim zadovoljan sirom i krekerima”. A evo saveta od autora pomenutog članka vezanog za pristup novim proizvodima: „Dobar korak bi bio da se skine taj veo ‘tajnovitosti’ koji obavija svako objavljivanje novog proizvoda”. Tekst se završava poentom: „Možda je vreme da Stiv Džobs prestane da razmišlja toliko drugačije od ostalih”.

U 2012. znamo da je Appleova maloprodajna operacija bila impresivan uspeh. Jedan izveštaj od prošle godine pokazao je da su te prodavnice imale bolju prodaju po kvadratnom metru od bilo kog drugog trgovačkog lanca u SAD – sedam puta više nego Best Buy, recimo.

A što se tiče kavijara na meniju – u smislu proizvoda sa luksuznim cenama – ili opsednutosti tajnovitošću, obe strategije su se pokazale kao prilično dobre u danas najvrednijoj kompaniji na svetu.

Decenija „drugačijeg razmišljanja” Stiva Džobsa transformisala je IT industriju.

Ali lako je biti general posle bitke. Te 2001. u vreme ekonomske nesigurnosti i propasti mnogih dotcom kompanija, otvaranje novog lanca maloprodaje delovalo je smelo, ako ne i ludo odvažno. Sa prodajom koja se selila online, mnoge radnje elektronskih uređaja su se mučile sa profitom.

Te 2001. bilo je uvreženo mišljenje da su kompjuteri postali uniformisane bež kutije, a protošači vrlo oprezni kad je reč o ceni. Tako da je bilo teško shvatiti da će da upali ako im kažete da treba da plate duplo za nešto samo zato što izgleda bolje.

Da je Apple ostao samo kompjuterska kompanija, predviđanja iz članka bi možda i bila tačna. Umesto toga, Džobs je uspeo da se prebaci na muziku preko iPoda, potom na mobilne kompunikacije sa iPhoneom i, konačno, da redefiniše značenje kompjutera nastankom iPada.

Uspeh svih ovih proizvoda bio je ukorenjen u filozofiji kojoj se rugao nekadašnji CFO te kompanije – da ljudi više vole kavijar od sira i krekera. Perfekcionističko obraćanje pažnje na estetiku delovalo je pomalo luckasto 2001. kada je industrija imala gubitak od 25 miliona dolara a Stiv Džobs govorio hrabro o „godini punoj izazova za nas i naš biznis”.

Ali Apple je dokazao da bi ljudi platili više – mnogo više – za proizvode koji su i lepi i funkcionalni. Kada su još i izloženi u atraktivnim prodavnicama, za razliku od one „prodaj jefitno i baci ih na gomilu”

Advertisements

Zatvoreno za komentare.